Hiruške intervencije

Poliklinika Gracia Medika je zdravstvena ustanova koja pacijentima nudi širok dijapazon pregleda, intervencija i konsultacija lekara, kao i ekspertske preglede uglednih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i poznatih lekara iz renomiranih beogradskih bolnica. Ginekologija, fizijatrija, hirurgija i estetska medicina su primarne oblasti rada poliklinike, ali u skladu sa medicinskim stanjem i zahtevima pacijenata, pružamo I konslutantske usluge lekara svih specijalnosti i grana medicine, jer zdravlje pacijenata nam je na prvom mestu!

Naše usluge

KRPELJ
Krpelji su paraziti koji predstavljaju potencijalnu opasnost za čoveka, posebno sa dolaskom toplijih dana i češćim boravkom u prirodi.
Da bi se krpelj razmnožavao potrebna mu je krv koju siše sa životinja na kojima parazitira. Za prelazak na novog domaćina neophodan je kontakt sa njim jer krpelji ne lete i ne skaču. Zato je veoma važno posle izleta i prolaska kroz travu proveriti da li imate krpelja na koži.
Ubod krpelja se ne oseti, tako da se najčešće otkrije tokom presvlačenja ili tuširanja.

KOJA MESTA NA TELU POSEBNO TREBA PREGLEDATI?
Savetuje se da prilikom samopregleda obratite pažnju na ona mesta gde je koža nežna i tanka, kao što su: zadnja strana kolena, prepone, stomak, vrat, iza ušiju, a često se krpelji mogu naći i u kosi.

ŠTA URADITI AKO STE PRIMETILI KRPELJA NA KOŽI?
Najvažnije je da se što pre obratite medicinskoj ustanovi ukoliko ste uočili krpelja na koži, gde će lekar na stručan način da ukloni krpelja. Ne treba pokušavati sa odstranjivanjem krpelja kod kuće uz dodatak ulja, alkohola, petroleja i sličnih supstanci, jer to povećava lučenje štetnih materija od strane krpelja i predstavlja rizik za nastanak infekcije.
Procedura uklanjanja krpelja nije bolna, nije potrebna anestezija, jedino može biti neugodna.
Posle uklanjanja krpelja radi se mikrobiološka analiza, kako bi se ispitalo da li su prisutni uzročnici Lajmske bolesti.

PREVENCIJA
Preporuka za ljude koji nameravaju da borave u šumi i na livadama je da izbegavaju ležanje na travi, da nose garderobu dugih rukava i nogavica i svetlijih boja, kako bi lakše uočili tamnog krpelja. Ukoliko vodite i kućne ljubimce po povratku iz prirode treba i njih prekontrolisati.

LAJMSKA BOLEST
Izazivač Lajmske bolesti je bakterija Borrelia burgdorferi koja se prenosi ujedom krpelja.
Važno je istaći da neće svaki ujed krpelja dovesti do nastanka bolesti.

NAJČEŠĆI SIMPTOMI BOLESTI:
Simptomi mogu biti blagi i veoma teški.
Najčešće se javlja crvenilo na mestu uboda koje se širi (erythema migrans).
Rani simptomi su: povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, ukočen vrat, limfadenopatija, mijalgija.
Ispoljavanje simptoma može biti i nedelju do mesec dana posle ujeda krpelja.

Što je duže vreme od uboda krpelja koji je zaražen, veća je verovatnoća da će nastati Lajmska bolest. Ako primetite neke od simptoma obavezno se obratite lekaru, kako bi se postavila prava dijagnoza i preduzelo odgovarajuće lečenje.

Da bismo pričali o tretmanu ožiljaka, najpre je neophodno razjasniti nekoliko osnovnih nedoumica, koje se tiču ovih izuzetno često rasprostranjenih promena na koži lica i tela.

Šta je ožiljak i kako nastaje ?
Ožiljak je prirodni tj fiziološki način lečenja i nadoknađivanja izgubljene ili oštećene kože.

Nastaju kao posledica oštećenja sloja kože koji se naziva dermis. Usled oštećenja integriteta i prirodne strukture ovog dela kože, telo kao vrstu odbrambenog mehanizma, formira nova kolagena vlakna i time naizgled ,, popravlja „ oštećene strukture, što za posledicu ima pojavu ožiljka. Ovo novoformirano tkivo, imaće drugačiju teksturu i kvalitet od okolnog tkiva.

Koje vrste ožiljaka razlikujemo?
U cilju određivanja što efikasnijeg načina lečenja ove vrste promena na koži, ali i najoptimalnijeg vremenskog intervala, bitno je i odrediti vrstu ožiljne promene, oblik i veličinu, tip kože, ali i starost pacijenta. Najčešće se govori o :

1. Keloidnim ožiljcima - nastaju kao posledica povrede kože u intervalu i 1-2 meseca. Opisuju se kao čvrste ružičaste ili tamnocrvene formacije izdignute iznad površine neoštećene kože. Njihove ivice se šire izvan područja početne promene, a vremenom usled pojačane neokolageneze oni postaju čvršći i tammniji.

2. Hipertrofični ožiljci - oni nastaju u intervalu od jednog meseca, nakon oštećenja integriteta kože, a opisuju se mao crvene formacije izdignute iznad površine kože, koje ne prelaze pogođeno područje. Njihovo lečenje znatno je jednostavnije nego lečenje keloidnih ožiljaka i ako se često po izgledu mogu mešati.

3. Atrofični ožiljci - najčešće se opisuju kao beličaste strukture koje mogu biti u ili ispod nivoa neoštećene kože. Ova vrsta promena nastaje kao posledica oštećenja kože od strija, akni i dr.

4. Ožiljci na kontrakturi - nastaju kao posledica ozbiljnih opekotina. Često su duboki i zatežu kožu, pa mogu dovesti do ograničavanja kretanja.

Efikasni načini za uklanjanje ožiljaka
Iako je fiziološki deo procesa zarastanja, posledice koje ožiljci ostavljaju na fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje pacijenta mogu biti velike. Stoga je njihovo lečenje u pravo vreme, kao i nači kojim će biti tretirani deo individualnog i specifičnog protokola. Bez obzira na odabranu metodu, procedura mora biti neinvazivna, krajnje konforma za pacijnta, bezbolna, efikasna, bez neželjenih posttretmanskih reakcija niti dugog perioda oporavka.

Hirurško lečenje ožiljaka
Hirurgija podrazumeva najinvazivniju vrstu lečenja.Na ovaj način najčešće s tretiraju ožiljci u cilju smanjivanja njihove veličine ili ublažavanja njihove vidljivosti, transplantacijom kože sa drugog dela tela.
Lasersko uklanjanje ožiljaka

Najčešće primenjivana metoda u tretmanu hirurških ožiljaka, koja se ističe zbog izuzetne efikasnosti ali i neinvazivnosti. Laseroterapija podrazumeva primenu intezivne svetlosti, kako bi se smanjila boja, veličina i oblik ožiljka..

Hemijski piling
Ova vrstra tretmana podrazumeva primenu rastvora kiseline, odgovarajuće jačine, koja se nanosi na površinu ožiljnog područja. Na ovaj način višestrukim posetama odabranom lekaru, uklanjaće se površinski grubi slojevi kože.

Dermabrazija
Aparatom sa abrazivnim cilindrom,uklanjaju se oštećeni površni slojevi kože.

Injekcione procedure
Protokolarno, sa prethodno pomenutim tehikama uklanjanja ožiljaka, mogu se kombinovati i neke od injekcionih procedura, koje podrazumevaju primenu mezoterapijskih koktela, kolagena, dermalnih filera ili injekcija steroida, koje mogu smanjiti površinu ožiljka i izjednačiti je sa površinom kože. U nekim situacijama, kod manje izraženij ožiljaka, Vaš odabrani lekar može Vam savetovati i upotrebu odgovarajućim krema i masti.

Terapija tečnim azotom (krioterapija) je efikasna i sigurna metoda koja se sastoji u primeni tečnog azota na temperaturi od -194 C.
Tečni azot se u terapiji primenjuje dosta dugo, sa retkim neželjenim dejstvima i odličnim rezultatima u tretiranju raznih problema.
Nekada se krioterapija (kriohirurgija) obavljala uz pomoć štapića sa vatom na vrhu koji bi se natapao tečnim azotom iz boce. Savremena primena tečnog azota u lečenju podrazumeva jednostavnu upotrebu u spreju, bez anestezije i sa minimalnim rizikom od eventualnih oštećenja i infekcije tkiva.

Najbolji rezultati se postižu kada se tretiraju:
▫ bradavice
▫ molluscum contaginosum
▫ cornu cutaneum
▫ keratoze (aktiničke, seboroične)
▫ hiperpigmentacije
▫ keloidi, hipertrofični ožiljci
▫ dermatofibromi
▫ kondilomi
▫ lezije na koži (benigne, premaligne...)

▪ Posle obavljenog pregleda lekar određuje koliko je tretmana potrebno obaviti u zavisnosti od kliničke slike i težine problema.

ŠTA SU BRADAVICE I KAKO SE PRENOSE?
Bradavice (veruccae) su veoma česte benigne izrasline koje se javljaju na koži i sluzokoži, a uzrokuju ih različite vrste humanih papiloma virusa (HPV). Radi se o zaraznim promenama koje imaju tendenciju da se prenose sa osobe na osobu. Kod jedne osobe je moguće zapaziti bradavičaste promene na različitim mestima na telu. Period inkubacije je različit, nekad i po nekoliko meseci. Nastanku infekcije u značajnoj meri doprinosi pad imunog sistema pacijenta.

KAKO IZGLEDAJU BRADAVICE, KOJE VRSTE POSTOJE?
Izrasline su pričvršćene za kožu tankom bazom, a površina je najčešće neravna, hrapava. U zavisnosti od tipa virusa koji ih izaziva i mesta na kom se nalaze, bradavice mogu biti iznad i u nivou kože. Obično imaju boju sličnu boji kože, ali u nekim slučajevima mogu biti i tamnije.

Najčešće vrste bradavica su:

- Verrucae vulgaris - obične bradavice čija lokalizacija može biti bilo gde na telu, ali najčešće se javljaju na rukama, stopalima i kolenima. Bilo koja mikrotrauma (oštećenje) kože pogoduje nastanku novih bradavica. Izgled bradavica karakteriše gruba površina i kružni oblik i često su prisutne kod dece.

- Verrucae plantares - bradavice na stopalima imaju tendenciju brzog širenja, remete hodanje i stvaraju bol zbog pritiska celog tela. Često se može videti mozaik (ploče na stopalima). Njihovo lečenje je teže jer se pružaju u dubinu. Pacijenti ih mešaju sa promenom kurje oko i ne dolaze kod lekara na vreme - što dovodi do težeg lečenja.

- Condylomata accuminata - polne bradavice se javljaju u genitalnoj regiji, veoma su zarazne i prenose se tokom intimnih odnosa.

- Verrucae filiformes - končaste bradavice su tanke, duguljaste izrasline. Predilekciona mesta su: oko nosa i usana, oko očiju (regija lica).

- Bradavice ispod ili oko nokatne ploče - to su bradavice nejednakih ivica koje mogu potpuno da izdignu nokatnu ploču i dovedu do oštećenja rasta noktiju.

KAKO SE UKLANJAJU BRADAVICE?
Postoje različiti načini uklanjanja bradavica, u zavisnosti od tipa, uzrasta, lokalizacije. Kao najefikasniji način u praksi se pokazala primena radiotalasa. Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji tako da je bezbolna. Radiotalasima se tokom jednog tretmana u najvećem broju slučajeva postiže izlečenje, a recidivi su veoma retki.
Polne bradavice zahtevaju lečenje oba partnera.

Lipomi se opisuju kao podkožne izrasline, koje nastaju kao posledica prekomernog rasta masnih ćelija. Medicinski, smatraju se benignim tj nekanceroznim promenama.

Lipomi se mogu javiti na bilo kom delu tela, gde su prisutne i masne ćelije, ali najveću tendenciju javljanja imaju u regiji ramena, grudi, trupa, vrata, butina i pazuha. U ređim slučajevima, mogu se formirati i u unutrašnjim organima ili mišićima.

Simptomi lipoma
Pacijenti, koji se jave lekaru, zbog pregleda lipoma, najčešće ih opisuju kao bezbolne ovalne podkožne promene, pokretne na dodir. U većini slučajeva ne izazivaju druge simptome, osim kada zbog duboke lokalizacije ili veličine, vrše kompresiju nerava, unutrašnjih organa ili drugih struktura.

Pojava lipoma često je povezana sa pozitivno porodičnom anamnezom, tj srodnicima sa sličnim promenama. Takođe se ova vrsta promena nešto češće javlja kod stariji osoba ( od 40-60 godina ). Ostali faktori rizika mogu biti gojaznost, visok holesterol, dijabetes, oboljenja jetre ili netoreancija glukoze.

Pregled lipoma
Posetu lekaru svakako treba planirati, nakon prepoznavanja prvih simptoma razvoja lipoma, kao i promena i u njihovom razvoju kao što su:

- Nagli rast lipoma u kratkom vremenskom intervalu
- Bolna osetljivost lipoma
- Crvenilo ili temperatura
- Promena strukture lipoma u tvrdu nepokretnu formaciju

Dijagnoza lipoma, pri poseti lekaru, postavlja se jednostavno, na osnovu fizičkog pregleda. U slučaju da pacijent navodi abnormanlosti u rastu promene,kao i drugu pobrojanu simptomatologiju, lekar Vam može preporučiti dodatnu dijagnostiku, koja se tiče biopsije, ultrazvučnog, CT ili MRI skeniranja.

Kada je neophodno uklanjanje lipoma?
Obzirom da se u većini slučajeva radi o benignim bezbolnim promenama, pacijenti se na uklanjanje odlučuju iz estetsko-kozmetoloških razloga. Svakao, preporuka lekara podrazumeva uklanjanje lipoma u slučajevima:

- Nekontrolisanog brzog rasta lipoma
- Simptoma koji su posledica kompresije okolnih struktura od strane lipoma
- Ometanja fiziološke funkcije tela
- Sumnje na kancerogenu promenu

Kako se uklanjaju lipomi ?
Zlatni standard za uklanjanje lipoma i dalje predstavlja hirurški način. Procedura je jednstavna, minimalno invazivna i kratkotrajna. Podrazumeva aplikaciju lokalnog anestetika, na mesto u okviru koga je uočena promena nakon čega se pravi rez, koji će omogućiti laku eliminaciju lipoma iz podkožnog tkiva. Veličina reza svakako zavisi od veličine promene: mesto reza zatvara se sa nekoliko hirurških šavova. Nakon intervencije, lekar će Vam dati detalja uputsva o toaleti rane, eventualnoj profilaktičkoj antibiotskij terapiji, kao i terminu uklanjanja šavova. Preporuka je takođe, da se materijal dobijen nakon intervencije pošalje na histopatološku analizu.

Lečenje hroničnih rana – VACCU SAC (savremene obloge)

LEČENJE OTVORENIH RANA – V.A.C terapija jedna je od najvažnijih inovacija u tretmanu zarastanja rana.

V.A.C terapija poboljšava perfuziju tkiva u rani za 30%, u okolini za 15% stvarajući negativan pritisak (-125 mm Hg). Dovodi do stvaranja novih kapilara, stimuliše stvaranje granulacionog tkiva, smanjuje edem, i smanjuje broj bakterija u rani, odstranjuje višak eksz+udata, pa dvodi do skupljanja rane.

Posle obavljanja intervencija, na oparetivnom polju dolazi do pojave hiruških rana, koje zahtevaju odgovarajući tretman - toaletu i skidanje konaca posle određenog vremena, kako ne bi došlo do razvoja infektivnog procesa i daljih ozbiljnijih komplikacija.

Iako većina hirurških rana, zarasta relativno brzo i bez komplikacija, bilo koji operativni postupak sa sobom može nositi potencijalni rizik za nastanak infekcije.

Simptomi infekcije hirurških rana
Koža, kao i sluzokoža su svojevrsne barijere za razvoj infektivnih procesa. Međutim usled narušavanja prirodnog integriteta ovih barijera, postoji mogućnost dospevanja mikroba sa naše kože ili iz okoline, u unutrašnjost rane, nakon čega dolazi do razvoja simptomatske infekcije.

Ukoliko razvijete jedan ili vise sledećih simptoma, moguće je da imate infekciju rane:

- Oticanje I crvenilo

Oticanje je normalna faza zarastanja rane. Međutim, ukoliko se otok razvije zajedno sa crvenilom i bolom oko mesta rane, koje je često vruće na dodir, može biti upozorenje da je rana inficirana.

- Sekrecija I isticanje sa mesta reza

Tokom procesa zarastanja, u prva 2-3 dana, možete primetiti malo krvi ili isticanja bistre tečnosti iz vaše rane, što se smatra normalnim ili fiziološkim procesom. Ukoliko je došlo do razvoja infekcije, pražnjenje rane biće obilno, uz prisustvo veće količibe krvi, kao I sadržaja neprijatnog mirisa ili boje.

- Groznica

Možete se osećati malaksalo uz prisustvo temperature.

Ukoliko sumnjate na razvoj infekcije ili bilo kakvog poremećaja zarastanja rane, neophodno je da se obratite odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, gde ćete biti zbrinuti na adekvatan način uz odgovarajuću dijagnostiku, briseve, obradu rane I terapiju.

Pravilno sprovođenje toalete rane
Nakon intervencije, rana se zbrinjava odgovarajućim preparatima za toaletu, kao što su : povidon jod, fiziološki rastvor, rivanol, oktenisept ili dr. Takođe rana će biti previjena odgovarajućim zavojem, a po dogovoru sa operatorom dolazite na prvu kontrolu I previjanje, koje je poželjno obaviti u zdravstvenoj ustanovi. Vaš hirurg ili ginekolog će Vam dati dalja uputstva,koja mogu pomoći u procesu bržeg zarastanja rane, a odnose se na odgovarajuću toaletu I kvašenje rane tokom kupanja, čišćenje nekim od dezinfekcionih sredstava, previjanje I odkrivanje rane, ishranu, kao I posted od određenih fizičkih polova.

Zatvaranje rane
Rana se može zatvoriti nizom različitih materijala, uključujući šavove, metalne kopče, lepljive premaze ili steril trake.

Šavovi mogu biti resorbtivni ili neresorbtivni. Resorbtivni ili rastvorljivi šavovi, ne zahtevaju skidanje I kao takvi sami nestaju za 7-10 dana, mada ponekad može proći i do vise nedelja do njihove potpune razgradnje.

Ukoliko su pak na Vašu ranu aplikovani neresorptivni šavovi, operator će odrediti vreme, kadabi ih trebalo ukloniti, u uslovima odgovarajuće medicinske ustanove, 7 i vise dana nakon intervencije. Skidanje konaca je bezbolno i kratkotrajno, i ne zahteva pripremu niti primenu anesteziji.

Rez može biti zatvoren i medicinskim lepkom.On ostaje na mestu rane do zarastanja i postepeno se uklanja sam od sebe.

Steril-trake su male trake koje se nanose na kožu, kako bi povukle ivice rane i zaustavile krvarenje. Uklanjaju se jednostano, nakon nekoliko dana, najčešće natapanjem nekom dezinfekcionom tečnošću i odlepljivanjem.

Nakon skidanja konaca ili nekih od pomenutih metoda za zatvaranje rane, lekar procenjuje izgled i proces zarastanja.

Uklanjanje lipoma i ateroma

Postoji veliki broj promena na koži od kojih neke mogu predstavljati zdravstveni problem, kao što su različite maligne tumefakcije, potom benigne promene koje po svojoj lokalizaciji mogu imati potencijalno maligni karakter i zahtevaju ozbiljne rekonstruktivne postupke, kao i niz promena koje predstavljaju samo estetski problem.

UKLANJANJE LIPOMA, ATEROMA – Sve te promene mogu se otkloniti u lokalnoj anesteziji i ne zahtevaju preoperativnu pripremu, niti specifični postoperativni postupak. Sve tako ekscidirane promene šalju se na histopatološku verifikaciju.

Uklanjanje mladeža papiloma

Postoji veliki broj promena na koži od kojih neke mogu predstavljati zdravstveni problem, kao što su različite maligne tumefakcije, potom benigne promene koje po svojoj lokalizaciji mogu imati potencijalno maligni karakter i zahtevaju ozbiljne rekonstruktivne postupke, kao i niz promena koje predstavljaju samo estetski problem.

UKLANJANJE MLADEŽA,PAPILOMA – Sve te promene mogu se otkloniti u lokalnoj anesteziji i ne zahtevaju preoperativnu pripremu, niti specifični postoperativni postupak. Sve tako ekscidirane promene šalju se na histopatološku verifikaciju.

Mladeži – njihovo uklanjanje se preporučuje ukoliko se mladež menja, raste, svrbi, krvari bez prethodnog povredivanja, sekrecija, promena boje, ili granice postaju nejasne u odnosu na okolno tkivo. Pored toga i mladeži koji se ne menjaju a nalaze se na mestima koja su podložna povređivanjima, takođe treba skinuti.

Hirurgija šake

Hirurgija Šake Beograd

UROÐENE ANOMALIJE:

Polidaktilija – označava postojanje prekomernog prsta, najčešće malog prsta ili palca. Lečenje je isključivo hirurško i preporučuje se u prvoj godini radi postizanja optimalne funkcije šake.

Sindaktilija – srasli prsti nastali intrauterino. Najčešće 3 i 4 prst, a može biti kompletna ili inkompletna. Leči se u periodu od 1. do 4. godine u zavisnosti od tipa sindaktilije. Hirurški tretman podrazumeva odvajanje spojenih prstiju i rekonstrukciju defekta multiplom „ Z“ plastikom i autotransplantatima pune debljine.

KOMPRESIVNI SINDROMI:

SINDROM KARPALNOG TUNELA – kompresije n. Medianusa- nerv je komprimovan u koštano – mišićno-vezivnom kanalu. Češći je kod žena, u trudnoći, reumatoidni artritis. Simptomi su bol, parestezije i hipostezije u predelu prva tri prsta.

Terapija - leči se hirurški, u regionalnoj anesteziji, kroz rez u predelu ručnog zgloba, čime se nerv oslobađa i nestaje bol.

Oporavak – operacija traje trideset minuta i bolnica se napušta istog dana. Konci se skidaju nakon deset dana.

MALLET FINGER – cekicast prst - nastaje zbog rupture pripoja tetive za distalnu falangu.

Lecenje – imobilizacija prsta u hiperekstenziji u trajanju od osam nedelja.

TRIGGER FINGER – otežano ispravljanja prsta pri zvučnom fenomenu škljocanja.

Operativno lečenje je prosta incizija dela tetive i oporavak je momentalan.

DIPITRENOVA KONTRAKTURA – pojava cvorastih struktura na dlanu, koje se kasnije šire i formiraju trake, fiksiraju kožu iznad njih i ponekad deformišu prst.

Hirurški tretman je u lokalnoj anesteziji i podrazumeva ekciziju izmenjene formacije.

POVREDA ŠAKE

Povreda kostiju – zglobova – tetiva.

Postoji veliki broj promena na koži od kojih neke mogu predstavljati zdravstveni problem, kao što su različite maligne tumefakcije, potom benigne promene koje po svojoj lokalizaciji mogu imati potencijalno maligni karakter i zahtevaju ozbiljne rekonstruktivne postupke, kao i niz promena koje predstavljaju samo estetski problem.

KOREKCIJA OŽILJAKA – mogu se otkloniti u lokalnoj anesteziji i ne zahtevaju preoperativnu pripremu, niti specifični postoperativni postupak. Sve ekscidirane promene šalju se na histopatološku verifikaciju.

Ožiljci koji ne zadovoljavaju svojim izgledom ili spadaju u patološke kao što su keloidni, široki i hipertrofični se rešavaju na specifičan način.

Anatomija
Meka tkiva na licu iduci od spolja prema unutra su:
- koža
- podkožno tkivo
- SMAS (superficialni aponeurotićni sloj), koji sastoji od mimičkih mišića i žlezdanog tkiva
- mukoza

Senzorna inervacija dolazi od n.trigeminusa (V kranijalni živac) n.ophthalmicus, n.maxillaris, n.mandibularis. Delom senzorna inervacija dolazi od cervikalnih nerava.

Motorna inervacija dolazi od n.facialisa (VII kranijalni zivac), n.temporalis, n.zygomaticus, n.buccalis, n.marginal mandibularis, n.cervicales.

Vaskularizacija: predominantno pripada slivu a.carotis externa i njenim granama: a.facialis, a.maxillaris i a.superficialis temporalis

Etiopatogeneza
Povrede mekih tkiva lica u najvećem broju slučajeva događa se kod saobraćajnih udesa. Prema mehanizmu nastanka povrede mekih tkiva lica možemo da podelimo u sledećih nekoliko kategorija:
1. laceratio
2. contusio
3. abrasio
4. vulnus punctum
5. crush povrede

Kod laceracija često dolazi do povreda arterija, što dovodi do profuznog krvarenja. Dublje laceracije na licu mogu da dovedu do povrede dubljih struktura kao što su parotidne žlezde i njihove duktuse, mimičke mišiće, a takođe povrede V I VII kranijalnih nerava i njihovih grana. Povrede se najćešće T-obraznog oblika. Najćešće se dešavaju duž linija minimalne tenzije. Laceracije su češće iznad rigidnih koštanih struktura i ređe iznad regiona manje frakturne tolerancije, kao što su nos i žigomatokotemporalna area. Tretman: Kontaminacija rane uvek direktno proporcionalna dužini vremena od momenta povrede. Prema tome kod svih povreda sledi detaljan hirurški debridman rane, što podrazumeva irigaciju rane antiseptičkim rastvorima, uklanjanje stranih tela i materija i ekciziju devitalizovanog tkiva. Bilo koju ranu, da li je to laceracija, avulzija, treba da konvertujemo u pravu inciziju, putem osvežavanja ivica rane. To će kasnije dati bolji estetski izgled ožiljka. Rane se ušivaju po slojevima. Konci na licu skidaju se nakon 5-7 dana (da bi izbegli “stich marks”).

Hematome su česte kod povreda mekih tkiva lica. Mogu biti lokalizovane ili difuzne. Uglavnom dolazi do spontane resorpcije (vlažne, tople obloge koriste se nakon 3 dana, ubrzavaju resorbciju), ali ponekad zahtevaju i hiruršku evakuaciju. Pacijenti sa ekstenzivnim ekhimozama i hematomama trebaju da izbegavaju izlaganje suncu jer to može da dovede do hiperpigmentacije kože.

Punktiformne rane su uglavnom duboke i veoma su teški za debridman. Kod povreda na licu uvek se daje AT zastita (Tetalpan, Tetabulin)

Povrede važnih anatomskih struktura na licu
Povrede usne školjke

Kod laceracija usne skoljke suturiramo samo kožu. Nema neophodnosti plasirati šavove i na hrskavicu. Zbog čvrste povezanosti kože i hrskavice dobra aproksimacija ivica kože daje dobru aproksimaciju i ivica hrskavice. Dva najvažnija problema povezana sa povredama usne školjke su: hematom i chondritis. Kolekcija krvi u blizini usne školjke dovodi do resorpcije hrskavice ili do reaktivne chondrogeneze, što neizbežno vodi do karfiolastog deformiteta uva. Zbog toga hematom treba da bude evakuisan što pre moguće. Hematoma se lako evakuiše pomoću pravih incizija kože. Usna školjka ima izdašnu vaskularizaciju, zbog toga, nakon evakuacije hematoma treba plasirati kompresivan zavoj, da ne bi došlo ponovo do hematoma. Chondritis je ozbiljna komplikacija kod ovih povreda. Pošto hrskavica ima slabu vaskularizaciju infekcija teško se tretira antibioticima.

Povreda usana
Laceracije usne uključuju u sebe povredu kože, m.orbicularis orisa i mukoze. Sve strukture trebaju biti tačno aproksimirani. To se naročito odnosi na vermilion i m.orbicularis oris. Tako greška u aproksimaciji vermiliona već od samo 1mm daje nezadovoljavajući estetski rezultat Nejednakost u reaproksimaciji m.orbicularis orisa dovodi do primetnog zadebljanja sa jedne strane. Preciznu reaproksimaciju granice vermiliona (white roll) moramo uraditi pre injekcije lokalnog anestetika. Obeležavanje vršimo pomoću metilen plavog,iglom (tatoo tehnika)

Povrede kapaka
Kod povrede kapaka prvo treba utvrditi da li postoji i udružena povreda oćne jabućice, što je urgentno stanje i zahteva konsultaciju oftalmologa. Sutura kapka radi se po slojevima. Konjuktiva može da zaraste i bez ušivanja. Srednji sloj koji uključuje tarzus šijemo resorptivnim koncima. Koža se šije neresorptivnim koncima, uglavnom 6,0. Konci trebamo da ostavljamo malo duže i fiksiramo ih za obraz, da bi izbegli iriraciju rožnjače.

Povrde obrve
Povrede obrve treba tretirati bez isecanja ivica, jer obrva razllicite debljine duž svoje dužine. Resekcija kože može da dovede do step deformiteta, koji je resiv samo putem transplantacije kose.

Povrede n.facialisa
Često se dešavaju kod povrede lica. Reparacija se vrši pod mikroskopom, koncima 9,0 i 10,0. Veoma važno vreme reparacije. U prvih 48-72 sata identifikacija distalnog i proksimalnog kraja nerva olaksana korišćenjem nervnog stimulatora. Nakon tog vremena, taj odgovor je smanjen ili nestaje, tako da veoma tesko identifikovati krajeve živca. Na to se nadovezuje i inflamatorna reakcija okolnih tkiva, što jos više otežava postupak.

Povrede n.trigeminusa
Generalno u praksi ne vrši se sutura grana n.trigeminusa. Izuzetak je kad se transekcija desi u blizini infraorbitalnog ili mentalnog otvora.

Povrede Parotidne žlezde
Izvodni kanal parotidne žlezde (Stensons ductus) nalazi se na transverzalnoj liniji koja spaja tragus usne skoljke sa bazom nosa. Otvara se u usnoj duplji u visini drugih sekutića. Zbog prisnog kontakta sa bukalnom granom n.facialisa česti su udružene povrede. Kada sumnjamo na povredu duktusa radimo retrogradnu irigaciju fiziološkim rastvorom, da identifikujemo mesto transekciji. Reparaciju vršimo pomoću silikonske cevčice koju plasiramo u duktus i fiksiramo u ustima. Ligacija duktusa može da dovede do otoka žlezde i kasnije do njene atrofije.

URODJENE ANOMALIJE – Polidaktilija - označava postojanje prekomernog prsta, najčešće malog prsta ili palca. Lečenje je isključivo hirurško i preporučuje se u prvoj godini radi postizanja optimalne funkcije šake.

- Sindaktilija - srasli prsti nastali intrauterino. Najčešče 3 i 4 prst, a može biti kompletna ili inkompletna. Leči se u periodu od 1. Do 4. Godine u zavisnosti od tipa sindaktilije. Hirurški tretman podrazumeva odvajanje spojenih prstiju i rekonstrukciju defekta multiplom „ Z“ plastikom i autotransplantatima pune debljine.

KOMPRESIVNI SINDROMI-

SINDROM KARPALNOG TUNELA - kompresije n. Medianusa - nerv je komprimovan u koštano – mišično - vezivnom kanalu. Češči je kod žena, u trudnoći, reumatoidni artritis. Simptomi su bol, parestezije i hipostezije u predelu prva tri prsta.

Terapija - leči se hirurški, u regionalnoj anesteziji, kroz rez u predelu ručnog zgloba, čime se nerv oslobađa i nestaje bol.

Oporavak - operacija traje trideset minuta i bolnica se napušta istog dana. Konci se skidaju nakon deset dana.

MALLET FINGER / čekićast prst - nastaje zbog rupture pripoja tetive za distalnu falangu. Lečenje – imobilizacija prsta u hiperekstenziji u trajanju od osam nedelja.

TRIGGER FINGER - otežano ispravljanja prsta pri zvučnom fenomenu škljocanja. Operativno lečenje je prosta incizija dela tetive i oporavak je momentalan.

DIPITRENOVA KONTRAKTURA - pojava čvorastih struktura na dlanu, koje se kasnije šire i formiraju trake, fiksiraju kožu iznad njih i ponekad deformišu prst. Hirurški tretman je u lokalnoj anesteziji i podrazumeva ekciziju izmenjene formacije.

POVREDA ŠAKE

Povreda kostiju - zglobova - tetiva

REKONSTRUKCIJA DELA TELA KOJI NEDOSTAJE KAO I VEČIH TUMORA KOŽE I PODKOŽNOG TKIVA

Rekonstruktivna hirurgija je grana hirurgije, kojom se omogućava rešenje defekata bez obzira na njihovu veličinu i udaljenost defekta, na brojne načine. Po lokalizaciji podela je na autotransplantate, lokalne, udaljenje i mikrohiruršte režnjeve. Po sastavu na kožne, fasciokutane itd. Po načinu pokretanja na lokalne i slobodne. Razvojem mikrohirurških tehnika povećava se dijapazon primena režnjeva za rešavanje brojnih defekata.

LEČENJE AKUTNIH RANA – Svaka rana promera veća od 1 cm zahteva pregled hirurga, naročito ako je locirana na licu, vratu i šakama zbog stvaranja ožiljaka koji mogu da deformišu funkciju okolnih struktura.

DEKUBITUS – Najćešće lokalizacije su krsni deo, peta, sedalni deo, bok itd.

Tretman – u opštoj anesteziji. Rekonstruktivna hirurgija raspolaže tehnikama za rešenje dekubita.

LEČENJE OPEKOTINA

Previjanje – nikad ne previjati narodnim lekovima. Opekotine su vrlo spečificne povrede i koristi se veliki broj medicinskih preparata koje najbolje poznaju lekari plastčari.

OPERACIJE OPEKOTINA

Kod opekotina koje zahvataju više od 15% od ukupne telesne površine, preduzima se operativno lečenje.

Tretman – otklanjanje izgorelog tkiva i prekrivanje autotransplantatima tj. sopstvenom kožom sa druge regije koja zarasta za dve nedelje i sprečava infekciju. Za opekotine je neophodno dugotrajno previjanje i upotreba specijalizovanih preparata u sterilnim uslovima. Lokalna ili opšta anestezija u zavisnosti od opečene regije.

do 10 kondiloma. Cena: 12000 din.

više od 10 kondiloma Cena: 20000 din.

Sinus pylonidalis (pilonidalna cista) nastaje kao posledica urastanja dlake sa kože prema unutra, tako da dlaka ulazi u potkožno tkivo i dovodi do zapaljenskog procesa. Infekcija kože je lokalizovana u brazdi između gluteusa, približno 2-3 cm iznad anusa (čmara).

● Veća predispozicija za nastanak pilonidalnog sinusa je kod muškaraca (najčešće u periodu između 20-40 godina), kod gojaznih i osoba sa pojačanom dlakavošću na telu.
● Potvrđeno je da se može javiti i usled deformisanja kože u glutealnom naboru i pre rođenja.

Simptomi:
◦ U početku je prisutna neugodnost pri sedenju i bezbolna kvržica
◦ Zapaljenski proces (gnojna infekcija, apsces) i bolovi postaju sve češći i jači tokom vremena
◦ Postoje različite forme: manji otvori na koži i velike bolne mase
◦ Najčešće je prisutna sekrecija, koja može da bude bistra, zamućena ili sukrvičava

● Indikacije za hirurški tretman:
- Akutni apsces - neophodan je hitan hirurški zahvat (incizija)
- Hronični pilonidalni sinus dovodi do stalnih nelagodnosti i potrebna je hirurška intervencija

* Mnogi pacijenti iz straha od operacije godinama pokušavaju da problem sa pilonidalnom cistom reše alternativnim metodama, ali jedini način lečenja je hirurškim putem.

PILONIDALNI SINUS SE RADI U ANESTEZIJI, TAKO DA JE PROCEDURA BEZBOLNA.

● Dijagnoza:
◦ Anamnestički (dobijanje podataka od strane pacijenta) i pregled hirurga su najčešće dovoljni za postavljanje dijagnoze i određivanje načina lečenja.

● Priprema pacijenta i način sprovođenja procedure:
◦ U zavisnosti od stadijuma bolesti, zahvat se može obaviti u opštoj ili lokalnoj anesteziji.
◦ Rad u opštoj anesteziji zahteva preanestetičku pripremu i zabranjeno je uzimanje hrane na dan operativnog zahvata, dok je za lokalnu anesteziju potreban podatak da osoba nije alergična na lokalni anestetik i nema ograničenja u ishrani.
◦ Akutni apsces se radi incizijski, gde se putem pražnjenja gnojne kolekcije smanjuje upalni proces i bol, obično u lokalnoj anesteziji.
◦ Hronični sinus - obolelo mesto se iseca, a rana se ostavlja da spontano zarasta ili se ušiva.
◦ U nekim slučajevima se postavlja dren, koji se skida na nekom od postoperativnih previjanja.
◦ Procedura traje od 20 min do sat vremena, što zavisi od težine kliničke slike.

● Postoperativna nega:
◦ Potrebno je dolaziti na kontrolne preglede rane i obavljati redovna previjanja i ispiranja, kako bi se sprečila mogućnost nastanka infekcije.
◦ Ako je rana ušivena, konci se skidaju posle 10-15 dana od intervencije.
◦ Kada rana zaraste, kožu anogenitalne regije treba redovno održavati čistom, a na tom mestu ne sme biti dlaka.
◦ Dlake se mogu ukloniti na različite načine (brijanje, sredstva za depilaciju, laserska epilacija…).

Kondilomi su šiljati izraštaji u vidu bradavica na uzanoj peteljci koji su lokalizovani na sluzokoži genito – analne regije.
Uzročnik kondiloma je humani papiloma virus.
Do sada je otkriveno preko 150 vrsta ovih virusa.
Kondilomi analne regije (perianalni, intraanalni, analni) su prema dostupnim podacima podjednako zastupljeni i kod muškaraca i kod žena.
Analna sluzokoža je veoma osetljiva, tako da ozlede (mikrotraume) koje lako nastaju pogoduju prodoru HPV virusa i klinički ispoljenim kondilomima.

Kliničkim pregledom uz pomoć anoskopa (aparat pomoću kojeg se zahvaljujući mogućnosti uveličavanja i osvetljenja mogu posmatrati promene unutrašnjih struktura) i odgovarajućim analizama lekar postavlja dijagnozu i predlaže način uklanjanja kondiloma.
Neophodan je pregled oba partnera.

Lečenje intraanalnih kondiloma
Postoji više načina lečenja kondiloma.
Zbog bogate vaskularizacije (prokrvljenosti) i osetljivosti ove regije, neophodan je poseban pristup prilikom sprovođenja procedure kojom se vrši uklanjanje kondiloma.
Najvažnije je uklanjanje svih vidljivih kondiloma i tretiranje okolnog područja jer kondilomi pokazuju potencijal brzog širenja.
U našoj poliklinici se procedura uklanjanja intraanalnih kondiloma obavlja u anesteziji, elektrokauterizacijom.
Posle intervencije potrebno je obavljati redovne kontrolne preglede i koristiti mere prevencije, koje uključuju, između ostalog, i mere kontracepcije (zaštićeni polni odnosi).

Rekonstrukcija dojke nakon onkoloških intervencija

Primarna rekonstrukcija dojke predstavlja mastektomiju i rekonstrukciju u istom operativnom aktu, dok se odložena rekonstrukcija odnosi na žene koje su prošle kroz ablativnu hirurgiju kao iradio i hemioterapiju.

Dojku je moguče rekonstruisati sa implantatima i tkivnim ekspanderima ili kombinacijom implantata i sopstvenog tkiva ili samo sa sopstvenim tkivom. Svaka od navedenih metoda ima svoje prednosti i mane tako da sumirajući opšte stenje pacijenta, onkološki nalaz i lokalni nalaz suprotne dojeke dolazimo do najadekvatnijeg izbora za rekonstrukciju.

- Tkivni ekspanderi i implantati

- Rekonstrukcija dojke sopstvenim tkivom - najčešće se koristi TREM režanj tj. kožom donjeg dela trbuha i pravim mišičem prednjeg trbušnog zida

- koriščenjem implantata i uz adekvatan tkivni pokrivač koji obezbedjuje leđni mišić.

Hemoroidi predstavljaju prošireno vaskularno jastuče u okviru koga postoji čitav splet krvnih sudova (arterija, vena, kao I njihovih spojeva), a osnovu čine fibrozno tkivo i mišićna vlakna. Oni su fiziološka anatomska formacija sa značajnom ulogom u zadržavanju gasova i stolice. Međutim usled pojačanog proširenja (varikoziteti) krvnih sudova u anusu i donjem rektumu, dolazi do ispoljavanja neprijatnih simptoma (hemoroidalna bolest ) sa pojavom krvavljenja, prolapsa, čvorića, tromboze I dr.

Hemoroidi se mogu razviti unutar rektuma ( unutrašnji hemoroidi) ili ispod kože oko anusa (spoljni hemoroidi). Simptomi I znaci bolesti variraju u zavisnosti od lokalizacije I vrste, a najčešće se opisuju kao:

- Svrab ili iritacija u analnoj regiji
- Bol i nelagodnost
- Oticanje anusa
- Krvarenje

Prema statistici, tri od četiri osobe se barem jednom tokom života susreće sa neprijatnim simptomima hemoroidalne bolesti . Srećom, razvojem savremene medicine, danas je na raspolaganju veliki broj medikamentoznih I hirurških procedura u njihovom tretmanu.

Jedna od takvih procedura je i skleroterapija hemoroida, hirurška procedura koja podrazumeva ubrizgavanje odgovarajuće hemijske supstance u područje oko hemoroida tj u peteljku promene submukozno, a ne direktno u krvni sud.Injektiranje sklerozantnog sredstva dovodi do razvoja inflamacije, fibroze I ožiljavanja na mestu aplikacije, što rezultira smanjivanjem I skupljanjem hemoroida. Na ovaj način najčešće se mogu lečiti hemoroidi I I II stepena.

Procedura svakao prethodi proktološki pregled i utvrđivanja postojanja pomenutih promena, kao i njihove gradacije. Prednost ovakvog načina lečenja hemororida je pre svega u tome što se procedura obavlja ambulantno, bez posebne pripreme, obzirom da se najčešće izvodi u lokalnoj ili kratkotrajnoj totalnoj anesteziji tzv . analgosedaciji. Sklerozantno sredstvo ubrizgava se pomoću igle I šprica, nakon aplikovanja anoskopa , kako bi hirurg lakše pristupio tretmanu hemoroida. Tretman obično traje 15-20 minuta, a istovremeno se može tretirati 3-4 hemoroida. Svakako, ponavljenje terapija je moguće u kratkom vremenskom roku, ukoliko je reč o lečenju većeg broja promena. Očekivano vreme, za koje bi hemoroidi trebalo da se umanje I povuku je 4- 6 nedelja.

Nakon izvedene procedure, Vaš hirurg će Vas uputiti u tok daljeg lečenja, kao I posttretmansko ponašanje, koje se tiče ishrane I svakodnevnih fizičkih aktivnosti

Opšta razmatranja
Hemoroidi se opisuju kao prošireno vaskularno jastuče u kome postoji čitav splet krvnih sudova (arterija, vena i njihovih spojeva), a osnovu čine fibrozno tkivo i mišićna vlakna. Predstavljaju normalnu anatomsku formaciju i imaju značajnu ulogu u zadržavanju stolice i gasova, a problem postaje nastanak hemoroidalne bolesti sa pojavom krvavljenja, prolapsa čvorića prilikom defekacije, tromboze i drugih komplikacija.

Uzrok nastajanja
Postoji mnogo faktora koji potpomažu nastanak hemoroidalne bolesti. To su:
– nepravilan način ishrane (ishrana siromašna vlaknima). Ishranu bi trebalo obogatiti vlaknima (integralne žitarice, mekinje, voće, povrće), jer ona utiču na kvalitet stolice koja bi trebalo da bude žitka i redovna.
– način defekacije: Sedenje na šolji ne sme da bude kratko, uz previše napinjanja, ali ni predugo. Preporučuje se široki sed, sa vešom skinutim ispod kolena, široko razmaknutih nogu.
– godine: sa godinama se broj obolelih povećava
– nasledni faktor
– stanja povišenog pritiska u trbuhu: trudnoća, porođaj, hronični kašalj
– hronična opstipacija ili dijareja
– prekomerno korišćenje laksativa

Klasifikacija
Podela po Goligeru deli ih na četiri stadijuma:
Prvi: hemoroidi koji su povećani i nalaze se u analnom kanalu;
Drugi: nešto veći hemoroidi, koji nakon stolice ispadnu ispod linije, ali se sami vraćaju neposredno nakon toga;
Treći: još veći hemoroidi, koji nakon stolice ili nekog drugog napora lakše ispadnu, a potrebno je duže vremena da bi se vratili sami, ili moraju da se vrate rukom;
Četvrti: hemoroidi su sve vreme prolabirani napolju, a pokušaji vraćanja su obično neuspešni

hemoroidi

Simptomi

– pojava svetlo-crvene ili tamno-crvene krvi prilikom defekacije
– ispadanje čvorica spolja
– bol
– svrab
– pečenje
– pojava sluzne sekrecije i vlaženja donjeg veša, Tegobe su izraženije usled komplikacija: tromboze, edema i inflamacije.

Šta raditi sa obolelim hemoroidima?
Mnogi ljudi trpe velike neprijatnosti zbog obolelih hemoroida. Međutim, nema razloga za strah! Što se pre pacijent obrati doktoru za pomoć, šanse za izlečenje su veće. Ne lečite se sami! Oboleli hemoroidi zahtevaju neophodan lekarski pregled, tretman i nadzor.
Oslobodite sa Vaših hemoroida!

Najpre je neophodno pregledom hirurga utvrditi dijagnozu Vašeg “rektalnog problema”, na osnovu čega se može izabrati pravi tretman za Vaš konkretan slučaj:

I stadijum hemoroida ne zahteva hirurški tretman, leči se konzervativno.
Za II, III i IV stadijum najbolje rešenje je hirurški tretman.

Medikamentozno lečenje
U početnom stadijumu moguće je konzervativno ili medikamentozno lečenje. Prepisuju se lekovi iz grupe venotonika, sačinjeni na bazi lekovitog bilja ( npr. crvene pomorandže, ginko bilobe), koji se uzimaju u fazi akutnog pogoršanja bolesti. Osim pomenutih tableta, na raspolaganju je niz topikalnih preparata (masti, kreme i gelovi) koji mogu predstavljati kombinaciju raznih sastojaka.

Hirurško lečenje
Na raspolaganju je nekoliko metoda, čija ce primena biti navedena u sledećem tekstu:
- Sklerozacija: iznad hemoroidnog čvora se submukozno daje injekcija nekog sklerozantnog sredstva (hemijsko sredstvo koje na datom mestu izazove inflamaciju, fibrozu i ožiljavanje)
Prednosti: ambulantna procedura, kratkotrajno efikasna za hemoroide I i II stadijuma
Nedostaci: nedovoljno efikasna na duži vremenski period, moguće komplikacije su: nekroza sluznice, nastanak ulceracije, jače krvavljenje, akutna upala prostate
- Baron ligatura: pomoću proktoskopa se identifikuje čvor, uhvati hvataljkom i zatim se baza hemoroida zaomči elastičnom gumenom trakom. Za nekoliko dana javlja se ishemična nekroza sa otpadanjem hemoroida, fibrozom i fiksacijom tkiva.
Prednosti: ambulantna procedura, brzo se izvodi, mali rizik, mali stepen bola u slučaju pravilnog postavljanja
Nedostaci: veoma bolno kod suviše nisko postavljene gumice, radi se svaki čvor pojedinačno zbog čega pacijent mora nekoliko puta odlaziti na intervenciju, nedovoljno efikasna jer 30-50% pacijenata mora ponovo posetiti svog hirurga posle 2 godine ili kasnije
- Krioterapija: Hemoroidi se nekrotišu zamrzavanjem pomocu kriosonde. Koristi se tecni CO2 ili N2O. Metoda nije našla svoje mesto u praksi, delom zbog skupocene opreme, ali još više zbog činjenice da posle zamrzavanja može doći do nekontrolisane nekroze sluznice sa većom količinom sekreta neprijatnog mirisa. Takođe, javljaju se i ulceracije zbog usporenog zarastanja.

– Foto-koagulacija: Primenom infracrvenog zračenja putem sonde fotokoagulatora izaziva se koagulacija u krvnim sudovima hemoroida.
Prednosti: ambulantna procedura, bezbedna, brzo se izvodi
Nedostaci: nedovoljna efikasnost za veće hemoroide III i IV stadijuma

– Hemoroidektomija (hirurška ekscizija, tj. odstranjivanje hemoroidnih čvorića):

Ovo je operativna metoda sa najširom primenom u prošlosti. Primenjivane su razne varijacije, ipak hemoroidektomija po metodi Milligan-Morgan (opisana 1937.god.) se koristi najčešće.
Prednosti: funkcionalna metoda sa odličnim rezultatima, posebno za III i IV stadijum
Nedostaci: potrebna je opšta anestezija, boravak u bolnici, postoperativni oporavak traje dugo (potrebno vreme za zarastanje rana), moguće komplikacije su: krvarenje, stenoza anusa, nemogućnost dobre kontrole zadržavanja stolice i gasova, urinarna retencija (10-32%)

– Longo procedura ili staplovana hemoroidektomija (PPH- Procedure for Prolapsing Haemorrhoids) je metoda opisana 1990.god. Ona predstavlja prvi pokušaj da se problem reši operativno bez odstranjivanja čvorića. U bezbednoj regiji se uradi cirkularna ekscizija (odstranjivanje) mukoze, zatim prekine dotok krvi i uradi podizanje sluzokože.

Prednosti: veoma dobra efikasnost
Nedostaci: potrebna je opšta anestezija i boravak u bolnici.

DGHAL(THD) metoda
DGHAL (Doppler Guided Haemorrhoidal Artery Ligation) je najnovija metoda, kojom se na jednostavan, bezbedan, veoma efikasan i skoro bezbolan način tretiraju pacijenti sa obolelim hemoroidima. Ova metoda je poznata još kao THD (Transanal Haemorrhoidal Dearterialisation). Metodu je promovisao Prof. Dr Katsumazsu Morinaga iz Japana 1995. godine ( „The American Journal of Gastroenterology“). Zahvaljujući svojim prednostima, DGHAL metoda je postala metoda izbora za lečenje hemoroidne bolesti, i danas se ona standardno primenjuje u bolnicama širom Evrope i sveta.

Thd Metoda Operacija Hemoroida

Osnovno o DGHAL metodi
Procedura se obavlja uz pomoć specijalnog aparata, koji nosi naziv AMI (Agency for Medical Innovations) Doppler Proktoskop.

Aparat pomaže hirurgu da nepogresivo identifikuje hemoroidalne arterije, posle čega se jednostavnim manevrom vrsi ligiranje identifikovane arterije kroz prozorčić postavljen iznad Doplerske sonde. Ovo se obavlja specijalno podesenim instrumentima.

Opis DGHAL procedure
1. Pacijent se postavlja u ginekološki ili levi bočni položaj

2. Na HAL- proktoskop se nanese gel sa dodatkom anestetika, zatim se proktoskop lagano uvede u anus, i ispita položaj arterijskih grana po unutrašnjoj cirkumferenciji creva. Tipičan arterijski šum je pokazatelj da je arterija lokalizovana, posle čega se na aparatu može očitati i brzina protoka krvi u njoj.

3. Identifikovana arterija se ligira kroz odgovarajući prozorčić proktoskopa, koristeći 2-0 vicryl na jakoj 5/8 igli. Ligiranje se obavlja 3-4 cm proksimalno od zupčaste linije, u zoni gde nema nervnih završetaka.

Identičan postupak se ponavlja sve dok Dopler identifikuje arterijske grane koje dovode krv u hemoroidni čvor.

4. Posle opisane procedure počinje regresija uvećanog hemoroidalnog čvora (najčešće se poboljšanje zapaža i neposredno posle intervencije), koji se vraća u normalnu veličinu za 4-6 nedelja, a pacijent se za par dana vrača normalnim životnim aktivnostima.

hemoroidi

PREDNOSTI DGHAL METODE
1. 85-90% uspeha za II i III stadijum hemoroidne bolesti
2. Neinvazivna procedura ( nema sečenja tkiva niti ostaju otvorene rane)
3. Skoro bezbolna metoda
4. Traje oko 30-40 minuta
5. Radi se kao ambulantna procedura, u lokalnoj anesteziji ili i.v. analog-sedaciji, pacijent se istog dana otpušta kući
6. Brz povratak redovnim aktivnostima

U najvećem broju zemalja je DGHAL procedura prihvaćena kao metoda izbora za tretman hemoroida, zbog superiornih rezultata u odnosu na druge metode, ali i zbog toga sto postoperativni tok minimalno narušava normalne aktivnosti pacijenata.

Šta svetski priznati medicinski stručnjaci i institucije misle o DGHAL metodi?
“Čovečanstvu je darivano medicinsko čudo XXI veka: tretman hemoroida revolucionarnom metodom nazvanom DGHAL…”

DGU center for advanced hemorroid care, Philadelphia

“Mi smo očarani novom tehnikom za tretman hemoroida – DGHAL…”

Norman Sohn, Michael Weinstein, MD, FACS, FASCRS

“Definitivno metoda izbora za tretman hemoroida…”

THE BRITISH HEMORRHOID CENTRE, LONDON

“Tretman hemoroida je značajno promenjen upoznavanjem DGHAL, nove metode poslednjih godina…”

Dr. Wildi S., Dr. Demartines N., Univers. Hospital, Zurich

Šta je kila i zašto nastaje?
Kila (hernia) predstavlja ispupčenje (protruziju) tkiva kroz otvore- tzv. slabe tačke trbušnog zida. Na tim mestima koja su prirodno slaba, najčešće nastaju kile, a njihovom nastanku doprinosi slabljenje muskulofascijalnih struktura, intraabdominalni pritisak, genetska predispozicija, proces starenja.

Kile mogu biti na trbušnom zidu (spoljašnje) i u trbušnoj duplji (unutrašnje).

U zavisnosti od lokacije postoje:
- Preponska kila je najzastupljenija kila i češća je u muškoj populaciji.

- Femoralna kila se prepoznaje kao ispupčenje ispod preponskog nabora u srednjoj liniji i javlja se češće kod žena.

- Pupčana kila može da nastane zbog povećanog intraabdominalnog pritiska, ali može se javiti i sa rođenjem. Ponekad se posle hirurških intervencija na prednjem trbušnom zidu mogu pojaviti kile u ovom predelu-ventralne kile.

- Epigastrična kila je ispupčenje koje se nalazi između donjeg rebarnog luka i pupka. Najčešće sadrži mast i dovodi do bolnih senzacija.

Kada posumnjati na postojanje kile?
Uobičajeni simptomi kod osoba sa kilom su bol u predelu gde je prisutna kila i potkožni otok.
Za vreme napora dolazi do povećanja otoka, dok se u periodu mirovanja povlači.

Kada je pored jakih bolova prisutna povišena temperatura, mučnina i povraćanje, ubrzan rad srca- potrebno je odmah posetiti lekara jer je najverovatnije u pitanju uklještenje kile.

U slučaju da je u kilnoj kesi prisutan neki organ, simptomi su tada specifični za organ i pokazuju poremećaj funkcije određenog organa.

Lečenje
Lečenje kile podrazumeva hiruršku intervenciju koja se radi u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Operativni zahvat spada u jednostavniju i rutinsku proceduru kojom se vrši uklanjanje kile. Ukoliko je postavljena dijagnoza kile od strane lekara, neophodno je obaviti hirurški zahvat, jer tokom vremena dolazi do jačih bolova, uvećanja kile, mogu se razviti zapaljenski procesi i drugi niz komplikacija.

OPERACIJA PUPČANE KILE

Pupčana kila ili umbilikalna hernija nastaje kao posledica prolapsa masnog tkiva ili unutrašnji organa kroz slabe tačke na prednjem trbušnom zidu. Slabe tačke trbušnog zida, mogu se javiti kao:

- urođene ili stečene anomalije
- kao posledica fizičkog napora
- gojaznosti, naprezanja,
- porođaja tj trudnoće
- povećanog pritiska unutar trbušne duplje.

Simptomi pupčane kile
Pacijenti pojavu umbilikalne hernije najčešće opisuju kao izbočine u predelu pupka, koje se u početku pojavljuju na kontrahovanje mišića prednjeg trbušnog zida. Sadržaj hernije se takođe u početnim fazama razvoja može pritiskom na izbočeno mesto može ,, vratiti “ u trbušnu duplju ili nestati zauzimanjem odgovarajućih položaja. Osim toga, pacijenti kao ostale simptome navode osećaj bola u predelu promene, koji se može intenzivirati prilikom naprezanja, opstipacione tegobe, mučninu, uvećanje promene, kao i nemogućnost vraćanja sadržaja trbušnu duplju.

Pupčane kile su česte kod beba, ali obično prolaze spontano. Za razliku od dece, kod odraslih osoba, postoji rizik od brojnih komplikacija koje nastaju usled opstrukcije (zaglavljivanja i uklještenja sadržaja unutar hernije). Komlikacije su najizraženije u slučaju prolapsa vijuge creva unutar hernije, što može biti praćeno mučninom, povraćanjem, jakim bolovima, opstipacijom Kako bi se izbegle ozbiljne komplikace ovog oboljenja, Vaš hirurg će Vam nakon detaljnog pregleda (palpatornog i ultrazvučnog) predložiti operaciju pupčane kile.

Lečenje pupčane kile
Pupčane kile saniraju se hirurškim tretmanom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji tzv analgosedaciji. Nakon detaljne pripreme, koja se odnosi na uputstva o upotrebi hrane i pića, pre intervencije, kao i terapije kod hroničnih oboljenja ili profilaktičke medikamentozne terapije, obaviće se hirurška procedura.

Postoje dva načina lečenja pupčane kile (umbilikalne hernije) - tzv klasični i laparoskopski, što će na osnovu kliničke slike, stadijuma razvoja hernije i drugih karakteristika odlučiti hirurg.

Klasičan hirurški tretman pupčane kile - umbilikalne hernije, podrazumeva pravljenje malog reza neposredno iznad ili ispod pupka i povlačenje sadržaja hernije u unutrešnjost trbušne duplje. Ukoliko je reč o početnim fazama razvoja hernije ili manjoj promeni, lečenje podrazumeva zašivanje slabih tačaka na prednjem trbušnom zidu po slojevima mišića i ostalih struktura. Kod ozbiljnijih i većih promena, hirurg će zahvaćeno područje sanirati aplikacijom sintetičke mrežice na mišić, oko mesta hernijecije.

Laparoskopska hirurgija u slučaju tretmana umbilikalne hernije, podrazumeva fiksiranje sintetičke mreže na mišiću oko mesta hernije pomoću spajalica i šavova, kroz 3-4 manja reza na prednjem trbušnom zidu, kroz koje se uvode instrumenti za navedenu proceduru.

Cilj – podizanje i zatezanje opuštenih tkiva lica i vrata, kao i volumetrijsko podmlađivanje. Lifting često treba kombinovati sa korekcijom očnih kapaka, liposkulpturom lica ili površnim pilingom.

Vrste – u zavisnosti od potreba svakog pacijenta individualno, moguće je raditi parcijalni fejslifting samo gornjeg, srednjeg, ili donjeg dela lica i vrata ili sve zajedno. U zavisnosti od stanja kože i podkožnih mišića moguće je raditi površni lifting i otklanjanje viška kože, potom SMAS lifting, supperiostalni lifting pri kome se zatezanje vrši ispod periosta.

MIDFACE LIFT – zatezanje srednjeg dela lica i preporučuje se mladim osobama. RHYDIDECTOMIA – zatezanje donje dve trećine lica vrata.

Rezovi se prave duž linija kose na slepočnicama i produžavaju neposredno ispred ušne školjke, ispod resice pa iza uva. Nakon toga se koža lica oslobodi uz odstranjivanje njenog viška. Podkožne strukture se zategnu.

Trajanje procedure i anestezija - lokalna ili opšta anestezija u zavisnosti od želje pacijenta i traje 2-4 sata.

Oporavak - uklanjanje zavoja i drena nakon 1-2 sata, dok se konci skidaju između 7 i 10 dana.

Retke komplikacije – otok i krvni podlivi se povlače nakon sedam dana, prolazna utrnulost kože, hipertrofični ožiljci iza ušne školjke.

PODIZANJE OBRVA
Cilj - podizanje spuštenih obrva celom dužinom ili samo njihovog spoljašnjeg dela.

Operativna tehnika - u slučaju podizanja obrva celom dužinom učine se tri manja uboda na koži gornje ivice obrva odakle se povlače tanki konci ispod kože čela do kosmatog dela glave i tu fiksiraju. Kod podizanja samo spoljašnjeg dela obrva učini se samo jedan manji ubod na koži.

Trajanje operacije i anestezija - lokalna anestestezija u trajanju od oko 30 min.

Oporavak - izbegavati mimiku čela nekoliko dana, a povratak na normalne aktivnosti sledečeg dana.

ČEONI LIFTING
Cilj - podizanje i zatezanje viška kože čela. Korekcija dugačkih horizontalnih i vertikalnih bora na čelu ,izmedju obrva, kao i podizanje bora.

Operativna tehnika-rezom kože u kosmatom delu odigne se koža čela i ekcidira po potrebi. Ožilak je sakriven u kosi.

Trajanje operacioje i anestezija- lokalna ili opšta anestezija u trajanje od oko 1 čas.

Oporavak - povratak na normalne aktivnosti nakon 2-3 dana, dok se konci otklanjaju izmedju 10 i 15 dana.

Retke komplikacije - blagi otok i krvni podlivi na čelu prolaznog karaktera.

Povećanje volumena usana jagodica

Cilj – Poboljšanje kontura, povećanje volumena i korekcija asimetrije

Operativna tehnika – Usne se mogu povećati sopstvenim tkivom (masno tkivo, dermis, deo mišića ili tetive) ili ubrizgavanjem sintetskih materijala (kolagen, poliakrilamid, hijaluronska kiselina itd).

Trajanje procedure i anestezija – Povećanje usana sopstvenim tkivom izvodi se u lokalnoj anesteziji i traje 20-30 min. Ubrizgavanje sintetskih materijala anestezija nije neophodna.

Sintetski materijali u najčešćoj upotrebi – TEOSYAL, TEOSIAL KISS

TEOSYAL – prirodna supstanica u obliku gela koja je biokompatibilna, ne imunogena, 100% neživotinjskog porekla, ne-alergijska. Reč je o preparatu koji je biorazgradiv, sa progresivnom absorpcijom u koži. Pokazuje veliku viskoznost, održava elastičnost kože i pokazuje veliku stabilnost pri ubrizgavanju.

TEOSIAL KISS – reoblikuje usne, daje im volumen i briše linije oko usana.

BOCCA NITI – novi pristup povećanja volumena usana aplikacijom bodljikavih mezo niti. Efekat je trajan i veoma uspešan.

Oporavak – pacijent je slobodan odmah nakon intervencije. Moguća pojava prolaznih hematoma i blagi otok.

OPERACIJA OČNIH KAPAKA – BLEPHAROPLASTICA

Cilj - uklanjanje viška opuštene kože i masnog tkiva gornjih i donjih očnih kapaka, odnosno korekcija podočnjaka. Može se vršiti korekcija gornjih i donjih kapaka istovremeneno ili kao odvojeni postupci.

Operativna tehnika - po prethodno dobro isplaniranom crtežu eliptično se odstrani višak kože i masnog tkiva gornjeg kapka sa ožiljkom u prevoju kapka. Rez za donji kapak se nalazi uz trepavice, a ukoliko nema viška kože pristup je kroz konjuktivu tj. sa unutrašnje strane kapka bez spoljašnjeg ožiljka.

Trajanje procedure i anestezija - lokalna anestezija ili opšta po izboru pacijenta, u trajanju od 30 min. Za gornje i 45 min za donje kapke.

Oporavak - 24 časa nakon operacije neophodno je stavljanje hladnih obloga. Konac se uklanja za 6-7 dana.

Retke komplikacije - otoci kapaka i podlivi sa hematomima u trajanju od 5-7 dana.

LIPOSUKCIJA VRATA I ZATEZANJE KOŽE VRATA

Cilj - poboljšanje oblika donje trečine lica i vrata - uklanjanje masnog tkiva ispod donje vilice i brade

Operativna tehnika - kroz manje ubodne incizije ispod donje ivice brade izvrši se infiltracija fiziološkog rastvora sa anestetikom i adrenalinom, a potom tankim kanilama (promera 3 mm) izvrši se aspiracija masnog tkiva.

Trajanje procedure i anestezija - lokalna anestezija u trajanju od 20 min.

Oporavak - nakon dva – tri dana ukljanja se elastični zavoj kao i povratak uobičajnim aktivnostima.

KOREKCIJA BRADE –UVUČENA BRADA

Cilj - korekcija uvučene brade ugradnjom silikonskog implantata

Operativna tehnika - rezom kroz sluznicu unutrašnje strane donje usne, formira se prostor za za postavljanje lučnog silikonskog implantata.

Trajanje intervencije i anestezija - operativni zahvat traje oko 30 minuta i izvodi se u lokalnoj anesteziji.

Oporavak - konci se sami resorbuju.

REKONSTRUKCIJA PROMINENTNIH UŠNIH ŠKOLJKI – OTAPOSTASIS

Cilj – smanjenje ugla između ušne školjke i glave, korekcija oblika ušnih školjki.

Operativna tehnika – postupak podrazumeva otklanjanje viška kože iza uva i preoblikovanje hrskavice ušne školjke do postizanja normalne konture i ugla između ušne školjke i glave.

Trajanje procedure i anestezija – operacija se izvodi u lokalnoj ili opštoj anesteziji, po želji pacijenta i traje oko sat vremena obostrano.

Oporavak – zavoj se uklanja nakon sedam dana, a konac nakon dve nedelje.

Cilj – uklanjanje viška opuštene kože i masnog tkiva gornjih i donjih očnih kapaka, odnosno korekcija podočnjaka. Može se vršiti korekcija gornjih i donjih kapaka istovremeneno ili kao odvojeni postupci.

Operativna tehnika – po prethodno dobro isplaniranom crtežu eliptično se odstrani višak kože i masnog tkiva gornjeg kapka sa ožiljkom u prevoju kapka. Rez za donji kapak se nalazi uz trepavice, a ukoliko nema viška kože pristup je kroz konjuktivu tj sa unutrašnje strane kapka bez spoljašnjeg ožiljka.

Trajanje procedure i anestezija – lokalna anestezija ili opšta po izboru pacijenta, u trajanju od 30 min. za gornje i 45 min za donje kapke.

Oporavak - 24 časa nakon operacije neophodno je stavljanje hladnih obloga. Konac se uklanja za 6-7 dana.

Retke komplikacije – otoci kapaka i podlivi sa hematomima u trajanju od 5-7 dana.

Zatezanje obrva

Cilj – podizanje spuštenih obrva celom dužinom ili samo njihovog spoljašnjeg dela.

Operativna tehnika – u slučaju podizanja obrva celom dužinom učine se tri manja uboda na koži gornje ivice obrva odakle se povlače tanki konci ispod kože čela do kosmatog dela glave i tu fiksiraju. Kod podizanja samo spoljašnjeg dela obrva učini se samo jedan manji ubod na koži.

Trajanje operacije i anestezija – lokalna anestestezija u trajanju od oko 30 min.

Oporavak – izbegavati mimiku čela nekoliko dana, a povratak na normalne aktivnosti sledećeg dana.

Zatezanje Čela

Cilj – podizanje i zatezanje viška kože čela. Korekcija dugačkih horizontalnih i vertikalnih bora na čelu, između obrva, kao i podizanje bora.

Operativna tehnika – rezom kože u kosmatom delu podigne se koža čela i ekcidira po potrebi. Ožiljak je sakriven u kosi.

Trajanje operacije i anestezija – lokalna ili opšta anestezija u trajanje od oko 1 čas.

Oporavak – povratak na normalne aktivnosti nakon 2-3 dana, dok se konci otklanjaju između 10 i 15 dana.

Retke komplikacije – blagi otok i krvni podlivi na čelu prolaznog karaktera.

BLEFAROPLASTIKA - OPERACIJA KAPAKA

Blefaroplastika (zatezanje očnih kapaka) je jedna od često primenjivanih operativnih metoda u estetskoj hirurgiji. Razlog popularnosti ovog zahvata su odlični rezultati kojima se postiže osvežen, mlađi izgled osobe, pogled postaje „otvoren“ i eliminišu se bore koje nastaju tokom procesa starenja.

Smanjena elastičnost vezivnog tkiva na gornjim kapcima dovodi do nastanka „viška“ kože, koji povlači uglove očiju na dole, što osobu čini znatno starijom u odnosu na godine koje ima.

Blefaroplastika se može raditi pojedinačno - na gornjim ili donjim očnim kapcima ili kompletno (gornji i donji očni kapci). Može se obavljati kao samostalna intervencija ili zajedno sa face liftingom.

KOJE SU NAJČEŠĆE INDIKACIJE ZA BLEFAROPLASTIKU?
- višak kože na kapcima
- bore oko očiju
- višak masnog tkiva (masni jastučići)
- izraženi, tamni podočnjaci

U KOJIM GODINAMA SE PREPORUČUJE OVA VRSTA OPERACIJE?
Statistički je kroz praksu je utvrđeno da su oba pola skoro jednako zastupljena.

U zavisnosti od težine problema koje treba rešavati, može se raditi i kod mladih osoba koje imaju spuštene kapke i izražene podočnjake.

PREOPERATIVNA PRIPREMA PACIJENTA
Pre izvođenja operacije hirurg uzima anamnezu pacijenta i obavlja klinički pregled.
Na osnovu pregleda lekar procenjuje koja metoda je najbolja za svakog pacijenta pojedinačno.

KOLIKO DUGO TRAJE PROCEDURA?
Procedura u prosečno traje oko sat vremena, u zavisnosti da li se radi kompletna blefaroplastika ili samo gornji ili donji kapci.

KOJA VRSTA ANESTEZIJE SE PRIMENJUJE?
Operacija kapaka se obavlja u lokalnoj anesteziji ili kombinovano sa neuroleptanalgezijom.
Intervencija se radi ambulantno.

OPIS PROCEDURE UKRATKO
Obavljanje ove intervencije zahteva pažljivo i precizno merenje. Svako odstupanje (previše ili premalo) u smislu odstranjivanja može napraviti loš rezultat ili da dovede do komplikacija. Zato je veoma važno iskustvo lekara. Na kapcima se pravi rez i uklanja se višak kože i masni jastučići. Ožiljci od operacije su gotovo neprimetni ukoliko se ušivanje radi pažljivo.

KOJE SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE?
Komplikacije se retko javljaju, a ukoliko do njih dođe najčešće su to otoci sa modricama - koji se povlače posle nekoliko dana, infekcija i ožiljci koji su vidljivi.

PERIOD OPORAVKA
Posle operacije se stavljuju hladne obloge kako bi se smanjili otoci.
Konci se skidaju 4-7 dana posle zahvata.
Posle nekoliko dana pacijent može obavljati svoje uobičajene aktivnosti.
Preporuka je da se koristi krema protiv ožiljaka.

Zatezanje vrata

LIPOSUKCIJA VRATA I ZATEZANJE KOŽE VRATA

Cilj – poboljšanje oblika donje trećine lica i vrata – uklanjanje masnog tkiva ispod donje vilice i brade.

Operativna tehnika – kroz manje ubodne incizije ispod donje ivice brade izvrši se infiltracija fiziološkog rastvora sa anestetikom i adrenalinom, a potom tankim kanilama (promera 3 mm) izvrši se aspiracija masnog tkiva.

Trajanje procedure i anestezija – lokalna anestezija u trajanju od 20 min.

Oporavak – nakon dva – tri dana ukljanja se elastični zavoj kao i povratak uobičajnim aktivnostima.

Korekcija Brade

Cilj – korekcija uvučene brade ugradnjom silikonskog implantata.

Operativna tehnika – rezom kroz sluznicu unutrašnje strane donje usne, formira se prostor za postavljanje lučnog silikonskog implantata.

Trajanje intervencije i anestezija – operativni zahvat traje oko 30 minuta i izvodi se u lokalnoj anesteziji.

Oporavak – konci se sami resorbuju.

Hirurška korekcija nosa rinoplastika
Plastična operacija nosa je vrlo česta kod osoba od 18 do 25 godine života i podjednako se operišu i muškarci i žene. Plastični hirurzi obično preporučuju da se ne izvodi korekcija nosa pre 18 godina zbog toga što do puberteta još nije završen rast nosa. Ukoliko ste dobrog opšteg zdravlja nema gornje starostne granice za ovu vrstu operacije.

Rinoplastika (estetska operacija nosa) se ponekad izvodi zajedno sa liftingom lica ili drugim operacijama podmlađivanja da bi se korigovao proces starenja nosa kao što je spuštanje vrha nosa. Ukoliko imate probleme sa disanjem vezane sa devijaciju nosnog septuma taj problem se može korigovati u isto vreme kad i korekcija nosa.

Cilj – Promena veličine i oblika nosa (izražen greben nosa- grba, predugačak nos, preširok nos, baburasti ili asimetričan vrh, sedlast nos), kao i korekcija eventualnih poremećaja disanja tj devijacija septuma.

Operativna tehnika – korekciji se pristupa preko rezova unutar nozdrva tako da ne postoji spoljašnji vidljiv ožiljak. Postupak se zasniva na menjanju oblika i položaja hrskavica i kostiju nosa. Po završenoj intervenciji u nosne hodnike plasiraju se kompresivni tamponi, a na nos spolja maska koja se uklanja nakon sedam dana.

Trajanje procedure i anestezija – trajanje oko 45 min. do 2 časa i obavlja se u opštoj anesteziji ili u lokalnoj sa intravenskom sedacijom.

Oporavak - do uklanjanja tampona 4 dan a- pacijent diše na usta, a do skidanja maske povlači se i otok.

U slučajevima kada posle obavljene rinoplastike (operacije nosa) pacijent nije zadovoljan dobijenim rezultatom, radi se sekundarna rinoplastika (ponovna operacija nosa).

Najčešći problemi koji mogu nastati posle prve operacije su:
▫ asimetrija nosa
▫ poremećaj disanja
▫ sužena nosna krila
▫ kriv nos
▫ kvrgav nos
▫ sedlasti deformitet

Razlozi koji su doveli do loših rezultata i zbog kojih je potrebno ponoviti hirurški zahvat i popraviti nedostatke su uglavnom zbog:
▫ nedovoljno uklonjene hrskavice, kosti ili tkiva
▫ previše uklonjenog tkiva ili oštećenja nosa (što je teže popraviti i zahteva korigovanje u smislu dodavanja, pomeranja, preoblikovanja) – rekonstrukcija.

Koliko vremena je potrebno da prođe posle prve operacije nosa?
▪ Posle prve operacije treba sačekati da prođe određeno vreme, kako bi došlo do normalizacije vaskularizacije, zarastanja tkiva i postizanja konačnog izgleda nosa.
▪ Vreme procenjuje hirurg posle obavljenog kliničkog pregleda i razgovora sa pacijentom.

▪ Pre sekundarne rinoplastike neophodna je dobra priprema i plan. Treba realno sagledati sve mogućnosti popravke i odrediti vrstu pristupa: rez na nosu, spoljašnji pristup...
▪ Obično se iskoristi preostalo tkivo ili se dodaju nova tkiva (koštana ili hrskavičava, obično se uzimaju sa ušne školjke).

Koliko traje operacija?
▪ Vreme trajanja operacije zavisi od kompleksnosti samog zahvata, u proseku nekoliko sati.
▪ Hirurška korekcija operisanog nosa se radi u anesteziji.
▪ U nos se postavljaju tamponi, koji se uklanjaju posle nekoliko dana.
▪ Posle operacije mogu se javiti otok lica i nosa, podlivi koji prolaze posle nekoliko dana.
▪ Preporuka je izbegavanje težih fizičkih aktivnosti posle operacije.

Zahvaljujući napretku medicine, iskustvu i znanju naših hirurga, žene danas mogu uspešno i bezbedno da reše problem koje im predstavljaju male grudi.

Uvećanje grudi spada u jednu od najtraženijih operacija u domenu plastične hirurgije čiji je cilj povećanje obima grudi, poboljšanje izgleda i oblika grudi, čvrstina grudi, korekcija asimetrije dojki (grudi nejednake veličine).

* U kojim slučajevima se preporučuje operacija grudi?

- osobama koje opterećuje veličina grudi, što je razlog za nezadovoljstvo i povlačenje u sebe
- kada je vidljiva nesimetričnost grudi
- osobama kod kojih je ranije urađena intervencija povećanja grudi i žele da im se obavi promena veličine grudi (veće ili manje grudi)
- kada je uočljiv gubitak volumena grudi, što najčešće nastaje zbog gubitka težine, trudnoće, procesa starenja.

* Kako radimo u Gracia medika poliklinici?

- Pre donošenja odluke da se obavi uvećanje dojki naši hirurzi najpre ragovaraju sa pacijentima o razlozima koji su ih naveli na povećanje grudi operativnim putem, uzimaju detaljnu anamnezu, obavljaju pregled grudi i ukoliko nema kontraindikacija određuju koja vrsta implantata i veličina su odgovarajuće za pacijenta (personalizovan pristup), način ugradnje implanta i informišu pacijenta kako o samoj operaciji, tako i o postoperativnoj nezi.

* U našoj poliklinici se koriste silikoni proverenih i poznatih svetskih proizvođača, čime je ugradnja silikona bezbedna, a mogućnost komplikacija svedena na minimum.

* Kako se implantati stavljaju u telo?

- Hirurg u odnosu na tip i veličinu implantata procenjuje koji rez je najpogodniji i to saopštava pacijentu.
- Najčešće se implantati postavljaju iznad ili ispod grudnog mišića, s tim da mlečna žlezda ostaje neoštećena, što omogućava nesmetano dojenje.

* Kolika je trajnost silikona?

- U slučaju kada posle određenog vremena dođe do smanjivanja tkiva dojke i onda veličina implantata nije više odgovarajuća, radi se zamena implantata u cilju da se postigne jedrina i vrstina grudi.
- Savremeni silikoni su pouzdani i trajni, tako da nema potrebe za zamenom ukoliko je oblik grudi i volumen zadovoljavajućeg izgleda.

* Koje pripreme su potrebne pre izvođenja operacije grudi?

- internistički pregled
- laboratorijske analize
- pregled anesteziologa

* Koliko traje operativni zahvat i koliko se ostaje u poliklinici?

- Operacija uvećanja grudi u proseku traje oko 1-2h i radi se u anesteziji.
- Zadržavanje pacijenta u poliklinici je između 12-24h posle operacije.

* Da li postoji mogućnost pojave komplikacija?

- Većina pacijenata nema nikakve komplikacije.
- U određenim slučajevima moguće je da postoji: bol u grudima, hematomi, otežano disanje,
otežano zarastanje na mestu incizije, promena osetljivosti, pomeranje implantata.

* Šta se savetuje pacijentu posle operacije?

- U poliklinici Gracia medika posle 3-4 dana od operacije radi se kontrola.
- Konci se skidaju posle 10-15 dana.
- Umereni otok može biti prisutan nekoliko nedelja.
- Lekar propisuje određene lekove koji će ublažiti osetljivost i nelagodnost koje mogu da se jave tokom nekoliko dana posle operacije.
- Hirurg preporučuje nošenje posebnog grudjaka za vreme oporavka od operacije.
- Savetuje se mirovanje (izbegavanje pokreta rukama), uzdržavanje od fizičkih aktivnosti.

Za sva dodatna pitanja i informacije naš tim stručnjaka vam stoji na raspolaganju.

Cilj - Uvećanje volumena grudi i poboljšanje oblika, uz pomoć implantata sa silikonskim gelom.

Operativna tehnika - pristup je u zavisnosti od želje pacijentkinje (inframamarno, aksilarno, periareolarno). Rez je u proseku oko 4 cm. Formira se prostor ispod grudnog mišića ili mlečne žlezde, ostavivši pri tome nedirnutu mlečnu žlezdu.

Trajanje procedure i anestezija - intervencija traje oko 1 do 1,5 h i obavlja se u opštoj anesteziji.

Oporavak - povratak uobičajnim aktivnostima je nakon nekoliko dana. Konci se skidaju posle dve nedelje.

Retke komplikacije - prolazni poremećaj osetljivosti bradavice, blagi otok koji se povlače posle jedne nedelje.

Cilj - Smanjenje,podizanje i preoblikovanje velikih i opuštenih dojki. Izborom odgovarajućih elemenata pacijentkinja dobija grudi odgovarajućeg oblika, i bolje čvrstoće.

Operativna tehnika - U zavisnosti od veličine i oblika dojki postoji veliki broj operativnih tehnika. Među njima su najčešće: T - tehnika koja podrzumeva kružni ožiljak oko bradavice, jedan vertikalni i jedan horizontalni u brazdi ispod dojke.

Trajanje procedure i anestezija - Procedura traje od 2,5 do 3,5 sati i obavlja se u opštoj anesteziji.

Oporavak - nakon 6-7 dana. Konci se skidaju posle dve nedelje.

Retke komplikacije - prolazna osetljivost bradavice.

Cilj – uklanjanje viška masnog tkiva iz regija kod kojih postoji tendencija retrakcija kože.

Tehnika rada i anestezija – nakon detaljne preoperativne pripreme veoma je važno markirati regije rada u dogovoru sa pacijentom. Na prikrivenim mestima naprave se incizije kože (5 mm) i nakon instilacije fiziološkog rastvora, adrenalina ucini se usisavanje dubokog masnog tkiva. Ožiljci vremenom postaju neprimetni. Procedura se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji.

Oporavak – kompresivni zavoj i specijalni flasteri se nose 5 dana, a mogu i duže u dogovoru sa hirurgom. U bolnici se ostaje jedan dan nakon intervencije, a povratak normalnim aktivnostima 5-10 dana.

Regije koje se najcešće tretiraju su bedra, stomak, spoljna strana butina, kolena, ruke, podvaljak.

Cilj - smanjenje muških dojki zbog uvečanja žlezdanog ili masnog tkiva

Operativna tehnika - mlečna žlezda se odstranjuje kroz polukružni rez oko bradavice.

Trajanje procedure i anestezija - operacija se izvodi u opštoj anesteziji i traje oko 1 sat

Oporavak - drenovi se uklanjaju nakon 24h, a konac nakon dve nedelje. Kompresivni zavoj se nosi nekoliko dana.

Cilj – suženje obima nadlaktice nastalih kao posledica opuštanja kože ili naglog mršavljenja.

Tehnika rada i anestezija – rez se učini sa unutrašnje strane nadlaktice sve do aksile, nakon adekvatne preparacije proceni se veličina viška kože i ekcidira se. Intervencija se radi u opštoj anesteziji u trajanju oko dva sata. Dobija se T ožiljak koji je teško vidljiv.

Oporavak – nakon operacije nosi se kompresivni zavoj, a konci se vade nakon osam dana.

Cilj – rekonstrukcijom donjeg dela prednjeg trbušnog zida uz odstranjenje viška kože i masnog tkiva. Preporučljiva je za odstranjenje kože koja je izmenjena strijama i koja nema tendenciju retrakcije. Istovremeno se vrši, po potrebi i plikacija mišića prednjeg trbušnog zida koja nastaje usled višestrukih trudnoća.

Operativna tehnika – rez se planira suprapubicno i produžava sve do spine iliake superior, potom infra kostalno. Odstranjuje se deo kože koja je u višku i ožiljak je lociran na najnižem delu prednjeg trbušnog zida- french rez. Plikacijom trbušnih mišića sužava se struk i sprečava umbilikalna kila. Ponekad se ukaže potreba za pomeranjem pupka.

Trajanje procedure i anestezija – intervencija traje 3 sata, u opštoj anesteziji.

Oporavak – dve do tri nedelje, konci se skidaju nakon dve nedelje, a preporučuje se nošenje midera.
ABDOMINOPLASTIKA- DERMATOLIPOSKOPIJA

Cilj - rekonstrukvijom donjeg dela prednjeg trbušnog zida uz odstranjenje viška koze i masnog tkiva. Preporučljiva je za odstranjenje kože koja je izmenjena strijama i koja nema tendenciju retrakcije. Istovremeno se vrši, po potrebi i plikacija mišića prednjeg trbušnog zida koja nastaje usled višestrukih trudnoća.

Operativna tehnika - rez se planira suprapubično i produžava sve do spine iliake superior, potom infra kostalno. Odstranjuje se deo kože koja je u višku i ožiljak je lociran na najnižem delu prednjeg trbušnog zida - french rez. Plikacijom trbušnim mišiča sužava se struk i sprečava umbilikalna kila. Ponekad se ukaže potreba za pomeranje pupka.

Trajanje procedure i anestezija - intervencija traje 3 sata, u opštoj anesteziji

Oporavak - dve do tri nedelje, konci se skidaju nakon dve nedelje, mider se preporučuje

LIPOSUKCIJA

Cilj - uklanjanje viška masnog tkiva iz regija kod kojih postoji tendencija retrakcija kože.

Tehnika rada i anestezija - nakon detaljne preoperativne pripreme veoma je važno markirati regije rada u dogovoru sa pacijentom. Na prikrivenim mestima naprave se incizije kože (5 mm) i nakon instilacije fiziološkog rastvora, adrenalina učini se usisavanje dubokog masnog tkiva. Ožiljci vremenom postaju neprimetni. Procedura se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji.

Oporavak - kompresivni zavoj i specijalni flasteri se nose 5 dana, a mogu i duže u dogovoru sa hirurgom. U bolnici se ostaje jedan dan nakon intervencije, a povratak normalnim aktivnostima 5-10 dana.

Regije koje se najčešće tretiraju su bedra, stomak, spoljna strana butina, kolena , ruke, podvaljak

Korekcija tubularnih grudi, uvućenih ili uvećanih bradavica

Oblikovanje tela sopstvenim masnim tkivom koje je prethodno obogaćeno trombocitima tj. faktorima rasta.

Tehnika rada i anestezija – procedura se započinje liposukcijom masnog tkiva iz regija u višku, potom se specijalnom procedurom obogati trombocitima prethodno uzetih od pacijenta i otpuštaju se faktori rasta. Masno tkivo su uzima sa predela abdomena, unutrašnje strane butina itd, a prenosi se tako obrađena u regije gde nedostaje – lice, jagodice, grudi, sedalni deo itd.

Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji, a postoperativni oporavak je brz.

LABIOPLASTIKA – Hirurška procedura zatezanja malih i velikih usana vagine

Labioplastika je sve popularniji zahvat kako u svetu, tako i na našim prostorima. Žene se iz estetskih i funkcionalnih razloga odlučuju za ovaj zahvat, u različitom starosnom dobu. Višak kože u predelu malih i velikih usmina, može biti urođen ali i da nastane kao posledica porođaja ili starenja.

Kako bi postigli lepši estetski izgled i poboljšanju funkcionalnost, sve više žena se odlučuje za ovaj jednostavan zahvat, koji se obavlja u uslovima lokalne anestezije.

Procedura traje u proseku oko 30 minuta i nakon sat vremena, pacijent se pušta na kućnu negu.

Preporučuje se odmaranje 4-5 dana nakon obavljene procedure, a nakon toga pacijent može da se vrati svojoj dnevnoj rutini.

Takođe je preporučljivo izbegavanje seksualnih aktivnosti u narednim 5-6 nedelja.

HIMENOPLASTIKA – USPOSTAVLJANJE CELOVITOSTI HIMENA

Ovaj sve više aktuelan operativni zahvat predstavlja proceduru ponovnog uspostavljanja integriteta himena.

U zavisnosti od ostataka himena, različite su i hirurške tehnike. Ovaj zahvat se može obaviti na dva načina:

1. Ušivanjem rubova himena – jednostavnija procedura
2. Rekonstrukcijom himena – složeniji zahvat

Izbor procedure koja će se obaviti vrši hirurg, nakon pregleda pacijenta i u skladu sa vremenskim rokom i željama pacijenta.

Nakon operativnog proces rekonstruisani himen ima izgled kao pravi, a tragovi operacije se ne primećuju.

Procedura traje između 30 i 50 minuta i vrši se ambulantno u uslovima analko sedacije.

Mesec dana nakon operativnog zahvata treba se uzdržavati od seksualnih kontakata i korišćenja tampona.

HIMEN
Anantomski posmatrano, himen (devičnjak) je pregrada (opna) koja se nalazi između vagine i vulve (zatvara ulaz vagine) i pripada spoljašnjim genitalnim organima (može se videti bez upotrebe ginekoloških instrumenata).

Postoje različiti oblici himena:
▫ prstenast (hymen anularis)
▫ četvrtast (hymen quadratus)
▫ resičast (hymen fibriatus)
▫ polumesečast (hymen semilunaris)
▪ Tokom prvog seksualnog odnosa dolazi do „cepanja „ himena na jednom ili na više mesta i pojave krvarenja.
▪ Defloracija (razdevičavanje) predstavlja važan akt u životu žene, koji u nekim slučajevima može ostaviti dubok trag i loše iskustvo koje se teško zaboravlja.
▪ U patrijarhalnim sredinama i danas je jako važno da žena uđe „nevina“ u brak i kao dokaz toga – netaknut himen.

HIMENOPLASTIKA
▪ Uspostavljanje celovitosti himena (kao pre prvog seksualnog iskustva) obavlja se hirurškom intervencijom koja se naziva himenoplastika.
▪ U zavisnosti od toga kakvi su ostaci himena (nastali posle seksualnog odnosa), različite su i hirurške tehnike.
▪ Jednostavnija metoda podrazumeva ušivanje rubova himena, dok je rekonstrukcija složenija i dugotrajnija metoda himenoplastike.
▪ Ponovno vraćanje nevinosti spada u kraće zahvate koji se rade u anesteziji i u proseku traje između 30 -50 minuta.
▪ Posle obavljenog zahvata rekonstruisani himen izgleda isto kao pravi himen, tako da se tragovi operacije ne primećuju.
▪ Oko mesec dana posle operacije treba se uzdržavati od stupanja u seksualne odnose.

Cilj – podizanje zadnjice i dobijanje volumena i željene veličine

Uvećanje zadnjice implantom

Tehnika rada i anestezija – u obzir dolaze dve operativne tehnike. Prva je liposkulptura za dobijanje željenog rezultata sopstvenim masnim tkivom i radi se u lokalnoj anesteziji. Druga operativna tehnika podrazumeva upotrebu silikonskih implantata. Rez se pravi u interglutealnoj liniji i nije vidljiv, dok se implantati željene veličine smestaju u prethodno formiran prostor. Intervencija traje oko dva sata.

Oporavak – kompresivni zavoj se nosi pet dana, a povratak normalnim aktivnostima nakon desetak dana.

Radiotalasno uklanjanje papiloma - Virusnih bradavica

Papilomi ili viseće bradavice, predstavljaju benigne izrasline na koži, virusnog porekla. Uzročnici promena na kozi su humani papiloma virusi, najčešće kao posledica kontakta sa osobom, koja je nosilac virusa, a nakon inkubacionog perioda od 3-6 meseci, posle čega se promene na telu mogu samostalno prenositi sa jednog na drugo mesto.

Papilomi se najčešće mogu uočiti na kozi vrata, pazuha ili licu tj. očnim kapcima, kao samostalne ili multiple promene na peteljci, različite veličine, oblika, tamno prebijene ili u boji kože.

Sa medicinske tačke gledišta papilomi su prvenstveno estetski problem, osim u slučaju povrede, stalnog pritiska ili iritacije, kada izazivaju simptome kao sto su krvarenje, bol ili nagli rast.

Zahvaljujući jednostavnoj simptomatologiji i izgledu, pacijenti ih relativno lako sami prepoznaju, ali se svakako preporučuje pregled lekara, kao i njihovo obavezno lečenje.

Najveća efikasnost lecenja papiloma dokazana je u slučaju primene radiotalasne terapije.

Metoda uklanjanja papiloma radiotalasima je kratkotrajna i najčešće podrazumjeva samo jednu posetu lekaru za razliku od primene tečnog azota, lasera i drugih vidova lečenja.

Na promene se tokom tj. pre izvođenja tretmana može naneti lokalni anestetik u vidu kreme, gela ili spreja, kako bi procedura protekla što komfornije, a sam tretman, kao i period nakon intervencije protiče bez ikakvih komplikacija.

Na mestu uklonjene promene, može postojati crvenilo, koje se povlači u roku od nekoliko sati, tako da sama procedura ne podrazumjeva nikakvu posttretmansku negu niti period oporavka.

Papilomi ili viseće bradavice, predstavljaju benigne promene na koži , virusnog porekla. Najčešće se mogu uočiti na koži vrata, a javljaju se još i na očnim kapcima, pazuhu ili trupu kao samostalne ili multiple promene, različite veličine, oblika ili boje.

Sa medicinske tačke gledišta papilomi su prvenstven estetski problem, osim u slučaju povrede, stalnog pritiska ili iritacije, kada mogu izazivati bol, krvarenje ili nagli rast.

Zahvaljujući jednostavnoj simptomatologiji pacijenti ih sami prepoznaju, ali se svakako savetuje pregled lekara, kao i njihovo obavezno lečenje.

Najveća efikasnos lečenja papiloma dokazana je u sklučaju primene radiotalasne terapije, koja je kratkotrajna i najčešće podrazumeva samo jednu posetu lekaru. Na promene se pre uklanjanja može naneti lokalni anestetik, kako bi procedura bila što konfornija, a sam tretman kao i period nakon intervencije protiče bez komplikacija. Na mestu uklonjene promene može postojati crvenilo i otok, koje se povlači u roku od nekoliko sati, bez ikakve posttretmanske nege.

Vreme trajanja tretmana 30 minuta

Naši lekari

Veoma poznati i cenjeni lekari kako u Srbiji tako i u svetu.

Milan Radivojević

Opšti i estetski hirurg

Miomir Šašić

Opšti hirurg - Onkolog

Tomislav Marenović

Anesteziolog

Iskustva naših pacijenata

Imala sam operaciju hernije. Operacija je kratko trajala i nakon operacije sam se vrlo brzo oporavila. Sve pohvale za lekare i osoblje Gracia Medika-e.

Ana

Obratio sam se poliklinici Gracia Medika zbog problema sa masnim tkivom(lipom), zakazali su mi operaciju odmah za sledeći dan. Posle 8 dana sam došao na skidanje konca i moj problem je zauvek rešen. Hvala puno!

Marko

Adresa

Koče Popovića 7, Beograd

Telefon

060/4414-353
011/3285-145

Zakažite pregled

TOP